U or­ga­ni­za­ci­ji Srp­ske pra­vo­slav­ne Cr­kve­ne op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje, s bla­go­slo­vom Nje­go­vog pre­o­sve­šten­stva epi­sko­pa bu­di­mljan­sko-nik­šić­kog go­spo­di­na Jo­a­ni­ki­ja, po­vo­dom pro­sla­ve da­na Sve­tog Sa­ve, pr­vog ar­hi­e­pi­sko­pa srp­skog, si­noć je u sport­skoj ha­li ,,Ni­ko­ljac” odr­ža­na Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja ko­joj je pri­su­stvo­va­lo ne­ko­li­ko hi­lja­da vjer­ni­ka.
Go­vo­re­ći o pr­vom srp­skom pro­svje­ti­te­lju, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je ka­zao da duh lič­no­sti Sve­tog Sa­ve ni­je la­ko ra­zu­mje­ti.
– On je u se­bi ob­je­di­nio mno­ge ta­len­te i mno­gi Bož­ji da­ro­vi za­bli­sta­li su u nje­go­voj sve­ti­telj­skoj lič­no­sti. Nje­gov duh je spo­jio sve­tost i ve­li­ko obra­zo­va­nje, mo­na­šku stro­gost i Hri­sto­vo mi­lo­sr­đe, če­žnju ka car­stvu ne­be­skom i bri­gu pre­ma svom na­ro­du i lju­blje­nom ota­ča­stvu – ka­zao je vla­di­ka budi­mljan­sko-nik­šić­ki, do­da­ju­ći da je Sve­ti Sa­va ono što zo­ve­mo sve­to­sa­vlje.
– On je to pre­nio i na svo­je po­tom­stvo do da­na da­na­šnjeg, pa sve­to­sav­ski duh pro­ži­ma na­šu du­hov­nost, na­šu sve­tu cr­kvu i na­šu kul­tu­ru. U Cr­noj Go­ri sve ono naj­u­zvi­še­ni­je i naj­ljep­še što je stvo­re­no, stvo­re­no je na te­me­lji­ma sve­to­sav­ske du­hov­no­sti. Ima­mo div­ne sve­ti­nje Ne­ma­nji­ća – Cr­kvu sve­tog Pe­tra, ma­na­stir Vo­lja­vac, Đur­đe­ve stu­po­ve, ma­na­stir Mo­ra­ču i osta­le sve­ti­nje ko­je kra­se na­šu otadž­bi­nu. A zar ni­je­su Ok­to­ih, ce­tinj­ska i štam­pa­ri­ja Bo­ži­da­ra Vu­ko­vi­ća, kao i „Gor­ski vi­je­nac” naj­ljep­ši do­me­ti srp­ske kul­tu­re na­sta­li na te­me­lju sve­to­sav­ske du­hov­no­sti. Zar Nje­goš ni­je du­hov­ni po­to­mak Sve­to­ga Sa­ve, zar Sve­ti Va­si­li­je ni­je nje­gov sled­be­nik u naj­te­žim vre­me­ni­ma ko­ja smo pro­šli u na­šoj isto­ri­ji – na­gla­sio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je, po­že­ljev­ši da ovaj pra­znik svi­ma bu­de na ra­dost, da do­ne­se bla­go­slov po­tom­stvu.
Ne­delj­ko Te­njo­vić, sa­vjet­nik pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća, pre­nio je po­zdra­ve, ka­ko je re­kao, brat­skog na­ro­da i srp­skog pred­sjed­ni­ka.
– I da­nas kao i sva­kog ja­nu­a­ra sa­bi­ra nas i po­ve­zu­je sve­ti­telj Sa­va. I ta sa­bor­nost je­ste pr­va po­ru­ka ko­jom vas, dra­ge se­stre i bra­ćo, po­zdra­vljam u ime pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je. Ve­li­ki na­uk smo po­ni­je­li od Sve­tog Sa­ve. U nje­mu je uče­nje za­jed­ni­štva po­sta­lo na­če­lo i gdje god je mo­gao is­ti­cao je va­žnost slo­ge i po­mi­re­nja sa dru­gi­ma – ka­zao je Te­njo­vić.
Ni­ko­li­ćev iza­sla­nik je ka­zao da se ni­šta do da­nas ni­je pro­mi­je­ni­lo od Sa­vi­nog do­ba.
– I da­nas mo­ra­mo po­sta­ti slo­žni da bi­smo bi­li ja­ki. Ta­ko se opet vra­ća­mo Sa­vi­noj sa­bor­noj na­mje­ri da se svi Sr­bi ma gdje bi­li u svi­je­tu pre­po­zna­ju po je­din­stvu vje­re i na­ci­je, da bu­du po­ve­za­ni ne­ras­ki­di­vim osje­ća­njem pri­pad­no­sti ve­li­koj Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi. Ču­vaj­te svoj je­zik, pi­smo, svo­je obi­ča­je, svog Sve­tog Sa­vu, sa po­no­som is­ti­či­te svo­je srp­sko ime i po­ri­je­klo. Jer jed­no je ži­vje­ti da­le­ko, a dru­ga­či­je ži­vje­ti uda­lje­no – na­gla­sio je Te­njo­vić, do­da­ju­ći da ne­ma te ge­o­graf­ske raz­da­lje­no­sti ko­ja mo­že bi­ti raz­da­lje­nost na­šeg sve­to­sav­skog bi­ća.
Na aka­de­mi­ji je be­sje­dio i knji­žev­nik Bla­go­je Ba­ko­vić, a u kul­tur­no-umjet­nič­kom di­je­lu pro­gra­ma, ko­ji je vo­dio je­rej Ni­ko­la Pe­jo­vić, na­stu­pi­li su gru­pa Le­gen­de iz Be­o­gra­da, glu­mi­ca Je­le­na Iva­ni­še­vić Pa­vlo­vić, gu­slar Slav­ko Jek­nić, re­ci­ta­to­ri Slo­bo­dan Je­vrić i Ana Ru­dić, KUD ,,Tek­sti­lac” i Cr­kve­ni hor ,,Sve­ti Ni­ko­la” iz Bi­je­log Po­lja.
Na­kon sve­ča­no­sti u et­no-se­lu ,,Vu­ko­vić”, u bli­zi­ni To­ma­še­va, or­ga­ni­zo­van je tra­di­ci­o­nal­ni Sve­to­sav­ski bal.
M.N.